Nekad ruka sama posegne za telefonom, bez jasne namere i bez stvarne potrebe.
Kao da tražiš još jedan sadržaj, još jedan pokret, još jedan trenutak koji će zadržati pažnju.
U takvim trenucima, skrolovanje ne mora da znači da ti nešto zaista treba, već da je teško ostati u praznom prostoru bez nečega spolja.
Zastani na trenutak i primeti da li ovde više osećaš rasutost, nemir, ili potrebu da stalno nečim popuniš trenutak.
Ne moraš sada da prekineš. Dovoljno je da vidiš kako se ovo stanje pojavljuje.
Ako si stigao dovde, moguće je da ovo nije samo navika, već obrazac u kojem pažnja stalno odlazi od onoga što je prisutno.
Ponekad je dovoljno da se to jasnije vidi.